Јубилеј

ПРОФ. ДР БОГДАН КУЗМАНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО У НОВОМ САДУ
Загледани у будућност
У Институту је запослено 620 људи, од тога стотину доктора наука. Створено је 1.248 сорти и хибрида разних пољопривредних биљних врста. Те сорте сеју се широм света, од Аргентине и Канаде, преко Европе, до Индије, Кине и Јапана. Захваљујући таквим достигнућима Института, Србија је имала прехрамбену сигурност и у најтежим годинама. „Наше семе створено је знањем, трудом и решеношћу да опстанемо на нашој земљи, која је за нас више од обрадивог земљишта.” Године 2018. Институт је и званично постао установа од посебног националног значаја

Свечаном академијом у Српском народном позоришту у Новом Саду, Институт за ратарство и повртарство обележио је недавно велики јубилеј: 80 година постојања и рада. Био је то повод за разговор са проф. др Богданом Кузмановићем, председником Управног одбора ове институције од националног значаја.

Иза Института за ратарство и повртарство је „80 година доброг семена” (дуже но што постоје многе државе „на овим просторима”). Какав је тај пређени пут и каква су постигнућа на њему направљена?
У протеклих 80 година, Институт је од скромне истраживачке станице израстао у гиганта европске и светске пољопривредне науке. Одлуком Министарства пољопривреде Краљевине Југославије, 15. септембра 1938. године почела је да ради Пољопривредна огледна и контролна станица у Новом Саду. За потребе Пољопривредне станице купљено је 23 хектара пољопривредног земљишта на Римским шанчевима, а у станици је запослено 13 људи – 10 стручњака и три административна службеника. Осамдесет година касније, у септембру 2018. године, Институт за ратарство и повртарство има статус институције од националног значаја, на располагању има 800 хектара пољопривредног земљишта, а у Институту је запослено 620 људи, од чега 103 истраживача (100 њих су доктори наука). Научна продукција Института обухвата више од 10.000 резултата, од чега је у Институту створено и у нашој земљи званично признато 1.248 сорти и хибрида разних пољопривредних биљних врста, док је 1.099 регистровано широм света. Осим сортама и хибридима, Институт се може поносити и бројним домаћим и међународним научним пројектима, великим бројем књига, монографија и научним радовима публикованим и цитираним у домаћим и светским престижним научним издавачким кућама и часописима, организацијом великог броја научних и стручних скупова, највишим државним признањима и одликовањима, као и многим другим постигнућима. Тешко је, дакле, и само набројати све успехе људи који су радили и раде у Институту за ратарство и повртарство. Још је тежи био пут који је до тих успеха водио. Али стручњаци који у Институту раде и стварају никада се нису плашили тешкоћа. Напротив, за њих су оне биле изазов на који су одговарали марљивим и напорним радом, стрпљењем и упорношћу. Бављење научним радом је заправо ход по стази посутој питањима и тражењем одговора. И управо је то смисао нашег рада. Одговори које проналазимо исказују се као врхунски резултати и велики успеси.
Институт за ратарство и повртарство познат је широм света. Од Аргентине и Канаде, преко Европе, Африке, све до Индије, Кине и Јапана, сеју се наше сорте, читају наши научни радови, примају наши научни радници. Било да се ради о фундаменталним или примењеним истраживањима, о биљци или земљишту, о међународном пројекту, специјализацији или комерцијалној сарадњи, наши научни радници баве се актуелним питањима, примењују најсавременије научне методе и стварају најквалитетније сорте и хибриде који могу да испуне сваки захтев и сваку потребу.

И НАУКА И ТРЖИШТЕ

Институт је и научна установа од националног значаја и послује на комерцијалном тржишту, има своју производњу, брендове. Како спајате и усаглашавате те две димензије свог рада?
Управо је јединство те две димензије снага Института. Научно-истраживачки рад у Институту има задатак да у ратарско-повртарску производњу уноси нова сазнања, да прати трендове развоја науке у свету и да стечена искуства преноси у праксу. За 80 година свог постојања, Институт за ратарство и повртарство дао је огроман допринос развоју аграра у нашој земљи и иностранству, о чему најбоље говоре подаци о заступљености наших сорти и хибрида у производњи хране. Захваљујући понајвише резултатима научно-истраживачког рада Института за ратарство и повртарство, наша земља је имала прехрамбену сигурност и у најтежим временима, што су Влада Србије и Министарство просвете, науке и технолошког развоја препознали. Зато je Институт у 2018. години стекао статус установе од посебног националног значаја за Републику Србију.

Каква су стратешка опредељења Института у времену пред нама?
Основна одлика савременог света је процес глобализације, који обележава укрупњавање капитала и његова глад за новим ресурсима. У области пољопривредне производње то се огледа уласком на наше тржиште највећих светских играча, посебно када је у питању семенска производња. У тој немилосрдној утакмици, где глобалне семенске компаније дневно улажу у развој више него наш Институт годишње, успевамо да се добро носимо са конкуренцијом. То је зато што је наше семе створено знањем, трудом, упорношћу и инатом да опстанемо и останемо на нашој земљи која је више од обрадивог земљишта. Наше семе је створено за нашу земљу, нашу климу, нашу душу, и зато је најбоље.
У прилог овој тврдњи иде чињеница да ће Институт, Нови Сад и Србија 2020. године бити домаћин две светске конференције у области семенарства: светске конференције за сунцокрет и светске конференције за соју (која се први пут одржава у Европи). Утакмица је добијена у трци са земљама попут Аргентине и Бразила, што говори колико су наша семена квалитетна и наши научници признати у свету. Такође, године 2021. наш Институт ће бити домаћин и светске конференције за крмно биље.
Када бисмо то посматрали у равни спорта, то је исто као да се три олимпијаде одржавају у једној земљи, а од тога две у истој години. То много говори о нама и нашем квалитету.
Наша стратегија је обојена жељом да будемо доминантна семенска институција у региону и значајна у европским и светским размерама. Такође, вредно радимо на стварању нових сорти и хибрида, који могу успешно одговорити на изазове климатских промена и све већој потреби за храном у свету.

СЕМЕНАРСТВО ТЕМЕЉ ПОЉОПРИВРЕДЕ

У развијању и производњи семенских производа, чини се, има доста проблематичног, од нелојалне конкуренције и пиратерије до „опструкције невидљивом руком”. Каква су ваша искуства и како се са тим носите?
Сви знамо да је здрава конкуренција благотворна за развој и иновације. Међутим, када је у питању нелојална конкуренција ствари стоје сасвим другачије. Процес освајања новог тржишта често прати дампинговање цене производа који се жели пласирати. Филозофија глобалних играча је да дампинговањем цене створе нелојалну конкуренцију и тиме исцрпе домицилног произвођача, јер су за то спремили одговарајуће фондове којима могу финансирати овај подухват. Када угасе конкурента, подижу цену изнад нормалне за ту врсту производа, јер више немају конкуренцију. Тако надокнађују средства уложена у елиминацију супарника. И тако почиње период зависности од воље и тренутних циљева страних компанија.
Када је у питању семенска производња, то је посебно осетљиво јер се ради о прехрамбеној сигурности нације. Тешке тренутке које смо имали под санкцијама деведесетих година прошлог века преживели смо захваљујући нашој земљи и нашем семену. Да нисмо имали своје семе, земља би била неупотребљива и били бисмо гладни.
Зато смо посебно захвални Влади Србије која је, на предлог ресорног министарства, нашем Институту доделила статус научне институције од националног значаја, и тиме стратешки допринела прехрамбеној сигурности грађана наше земље.

Институт своје производе, дуго већ, продаје и на домаћим и на иностраним тржиштима. Каква је ситуација данас?
Семенарство има једну од водећих улога у развоју и функционисању пољопривреде једне државе. Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду представља нашу најстарију и највећу институцију у семенарству, у науци и у пракси. Од самог оснивања Пољопривредне огледне и контролне станице 1938. године, почео је рад на организованој производњи семена стрних жита. Данас Институт под својом директном контролом производи предосновно и основно семе својих сорти, чиме обезбеђује довољне количине семена сорти врхунског квалитета и родности. То документује пример поменутих стрних жита, код којих је селекција „НС семена” на овом подручју заступљена на више од 70 одсто.
Соја је почетком осамдесетих година доживела праву експанзију у нашој земљи, а велику заслугу у томе имају научни радници нашег Одељења за соју. Како би обезбедили довољну количину семена свих категорија, као и различитост по сортименту, Институт је од 2004. године преузео контролу над производњом и дорадом свих категорија семена НС сорти соје. Захваљујући овом подухвату, Институт има водећу улогу у обезбеђењу потреба и захтева домаћег тржишта за семеном соје, а веома је значајан и у извозу на европско и светско тржиште.

ШИРОКА ЛЕПЕЗА ПРОИЗВОДА

Рад на производњи хибридног семена кукуруза у Институту започео је 1964. године. Укупна количина произведеног семена НС хибрида кукуруза варира у зависности од услова успевања, али, уз хибриде доброг биолошког потенцијала и правилну технологију гајења, Институт сваке године произведе довољно семена за потребе домаћег тржишта, као и за извоз. Последњих година се посебно повећала потражња НС хибрида на иностраном тржишту.
Почетком седамдесетих година гајиле су се руске сорте сунцокрета, а у Институту се производило основно семе. Међутим, 1977. може се сматрати годином почетка успешне семенске производње, јер су у производњу уведени сопствени хибриди, што је допринело значајном економском јачању и позиционирању Института. Након признавања у нашој земљи, хибриди сунцокрета су се нагло проширили у Мађарској, Бугарској и Италији, да би до данас површине под новосадским хибридима сунцокрета расле и у Русији, Украјини, Словачкој, Чешкој и Француској. Институт је 2004. године први у Европи регистровао Clearfield хибрид Rimisol. Висок и стабилан принос НС хибрида сунцокрета, као и висока отпорност на доминантне болести, допринели су да извоз хибридног семена има тенденцију раста последњих година, пре свега на руском тржишту, али и на тржиштима Бугарске, Румуније и Мађарске.

Ваш Институт производи и семе крмног биља, поврћа, цвећа, лековитог, ароматичног и зачинског биља...?
Значајнија производња и пласман семена крмног биља датира из осамдесетих година. Из године у годину пласман крмног биља се повећавао, а Институт се на домаћем тржишту позиционирао као највећи произвођач семена крмног биља. Поред домаћег тржишта, постоји велики захтев за НС селекцијама и у иностранству, што потврђују велике количине семена крмног биља пласиране у Украјину, Белорусију, Македонију, Бугарску, Босну и Херцеговину.
Институт значајно доприноси и успешној производњи семена поврћа. Обезбеђује произвођачима семе 30 повртарских врста и 11 врста цвећа, што укључује око 100 сорти и хибрида поврћа. Део семена поврћа се извози, а нарочито је евидентан пораст извоза од 1995. године. Врхунским квалитетом семена, квалитетном дорадом и потпуном контролом над производњом семена, расла је и потражња НС сорти поврћа у нашој земљи, а и шире, што потврђује и чињеница да се семе поврћа извози у осам земаља.
Специфичност Одељења за алтернативне културе је у великом броју биљних врста, од којих су временом неке престале да се производе, као што је хмељ, а неке нове су се уводиле у производњу. Сорте лековитог, ароматичног и зачинског биља које се користе за семенску производњу представљају првокласан, високоприносни материјал са високим садржајем лековитих материја. Квалитетан репродукциони материјал је дистрибуиран произвођачима широм земље, од којих су многи први пут засновали производњу семеном произведеним у Институту. Пратећи савремене трендове, Институт је у овом Одељењу започео производњу семена појединих биљних врста у условима органске производње, тако да се на тржишту налази и органско семе НС селекције пшенице, соје, хељде, поврћа и лековитог биља.

БЕЗ ГЕНЕТСКИХ МОДИФИКАЦИЈА

Какав је став Института о коришћењу генетски манипулисаног семенског материјала? Имате ли ви такве производе и каква су искуства у пракси са тим?
Србија има веома повољне природне услове за разноврсну пољопривредну производњу, искусне произвођаче, врхунске стручњаке и научне раднике који су развили оптималне технологије ослањајући се на традиционалне методе и поступке. Институт за ратарство и повртарство је научна институција која је током 80 година рада остварила значајне успехе у области оплемењивања пољопривредног биља (преко 1.000 новостворених сорти) које по родности и квалитету спада у водеће у свету. У Институту се у процесу стварања нових сорти и хибрида ратарског, повртарског и лековитог биља користе конвенционални начини оплемењивања. Семе соје, кукуруза и других биљних врста, које се произведе у Институту, тестира се у Лабораторији на присуство генетичке модификације, како би га у међународном промету пратио одговарајући сертификат да је GMO free. Генетички модификован живи организам, као ни производ од генетички модификованог организма, не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије. Семенски и репродуктивни материјал не сматрају се генетички модификованим организмима уколико количински садрже до 0,1 одсто примеса генетички модификованог организма и примеса пореклом од генетички модификованог организма. Уколико је у питању извођење огледа, демонстрационих огледа и развој нових варијетета, пријаву разматра Стручни савет за биолошку сигурност и даје Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде стручно мишљење о генетички модификованој биљној врсти. Поступак за издавање одобрења за употребу у затвореним системима и за намерно увођење у животну средину покреће се на основу пријаве ствараоца, корисника или њиховог овлашћеног заступника у Републици Србији. На основу мишљења Стручног савета, а имајући у виду и релевантне примедбе јавности, као и извештај овлашћене лабораторије, министар доноси решење којим одобрава употребу у затвореним системима, намерно увођење у животну средину, одређује мере сигурности и време трајања одобрења.

НА ВОДЕЋЕМ МЕСТУ У БИОТЕХНОЛОГИЈАМА

Радите у области за коју се стручњаци не производе ни брзо ни лако. При том, суочени смо са великом кризом квалитета и солидности у високом школству, као и са готово масовним одласком у иностранство најбољих кадрова. Одражава ли се све то на рад и резултате Института? Каква је ваша сарадња са универзитетима и да ли сте задовољни квалитетом младих стручњака који вам отуд стижу?
Ширењу резултата научноистраживачког рада у Институту одувек је посвећивана велика пажња, а самим тим и наставној делатности. Наставна делатност Института за ратарство и повртарство је у почетку била везана за оснивање Пољопривредног факултета у Новом Саду (1954) ‒ мада и за друге факултете у земљи. Као већ афирмисана научноистраживачка организација, Институт се активно укључује у извршавање задатака који су постављени на већем броју Универзитета у нашој земљи, али и у иностранству. Наши научни радници учествују у настави на факултетима, као и у комисијама за оцену и одбрану дипломских, специјалистичких, мастер, магистарских и докторских радова. Изводе практичну обуку студената. Обезбеђују услове за извођење експерименталног дела дипломских, специјалистичких, мастер, магистарских и докторских радова. Организују међународне специјалистичке курсеве за полазнике из великог броја држава.
У Институту се врло велика пажња поклања и избору нових сарадника, будућих истраживача и научних радника. Како би се обезбедио континуитет у научноистраживачком раду у свим областима Института, и правовремено новозапослени увели у делатности Института, врло брижљиво се међу дипломираним студентима Универзитета бирају они најбољи, вредни и жељни нових знања и резултата.

У ком правцу ће бити усмерен краткорочни и средњорочни развој Института? Каквог бисте волели да га видите за пет или десет година?
Развој и унапређење научног потенцијала Института је основни задатак менаџмента, и у том смислу ради се на изградњи нових лабораторија, банке гена и хладних комора.
У току је израда пројектне документације и аплицирање за део средстава која су неопходна за изградњу наведених објеката и набавку неопходне опреме. То је услов за опстанак Института у овом времену и окружењу. Такође, убрзано се ради на освајању нових технологија у процесу оплемењивања биљних врста, као и технологија чија би примена олакшала функционисање помоћних процеса неопходних за рад. С обзиром на то да је Институт претежно самофинансирајућа установа, јер се преко 96 одсто средстава обезбеђује на тржишту које је веома захтевно и деформисано разним појавама, неопходно је да се део средстава за развој обезбеде из других извора, као што су развојни фондови и научни пројекти. У том правцу је усмерена наша пажња и жеља да створимо врхунску научну подлогу за време које долази и тиме Институт учврстимо на водећем месту када је у питању биотехнологија.
Желим да за 10 година Институт буде у области агрономије оно што је НАСА у области свемирских истраживања.